Mama za volanom

Beba je najčešće izvor neizmjerne sreće ali često i ograničenja. Ona će vam tako vrlo vjerovatno onemogućiti hrpu stvari  koje ste nekad radili…i sad ćete moći ali na drugačiji način.

Evo, ja nisam mogla da odolim a da ne posvetim jedan članak, pa makar kratki, našem podvigu. Čijem? Mom i bepčevom. Šta smo radili? Išli smo sami aaa…autooooom. Teoretski sam bila uvjerena da ćemo to moći uraditi i praksa je to potvrdila. Pa da potkrijepimo ovaj eksperiment tehničkim detaljima:

Uzrast bebe:7 mjeseci i 10 dana.

Stanje bebe prije vožnje: sit, suv i pospan.

Dužina trajanja vožnje: oko 40 min.

Put: auto-put.

Mamino stanje prije vožnje: spremna na eksperiment i prekid istog u slučaju plača dužeg od 5 minuta.

Stanje bebe tokom vožnje: uspavan nekoliko minuta nakon polaska

Mamino stanje tokom vožnje: presretna zbog bebinog stanja 😀

Eto, drage moje, ako želite, što moj muž veli, „onu vašu emancipaciju“, evo prilike. Ako ste iskusne vozačice i želite da sa svojom bebicom posjetite nekoga na malo daljoj relaciji, moguće je. Vjerujem da su ovo i druge mame radile ali eto, meni je bilo uzbudljivo pa sam to morala podijeliti. Moja beba se lijepo naspavala a ja sam je u oba pravca bez prekida odvezla od tačke Baka 1 do tačke Baka 2. Samo je tajming bitan.

Nosiljka za bebu?

Evo još jedne nedoumice.

Mnogi roditelji ili dobiju na poklon tzv. kengura ili im se nosiljka učini dobrom idejom pa kupe prvu koju im prodavac nahvali ili jednostavno nosiljku ne uzimaju u obzir pošto već imaju kolica. Ja sam o nosiljci počela da razmišljam krajem trudnoće (decembar) kad sam veće počela praviti planove za proljetne šetnje po šumama i gorama gdje bi se kolicima teško prošlo. Imala sam nekoliko kriterijuma (ne treba napominjati da je osnovni bio da ne šteti bebi) -da je lagana, da mi ne krivi kičmu, da se lako postavlja i da može stati u običnu žensku torbu:)

Kad sam krenula u potragu, blaga panika me je uhvatila od izbora, brendova i preporuka. Ista stvar kao i sa kolicima. Nakon panike, odustajanja od kupovine nosiljke, pa ponovne potrage, moj izbor je pao na mekanu nosiljku, tj. mei tai.

O mei tai-u možete naći dosta informacija i snimaka sa uputstvima za korištenje. Moje iskustvo je da  sad ne mogu zamisliti život bez te nosiljke. Na sajtovima možete naći hrpu razloga zašto bi baš mei tai bio vaš izbor i vjerujte da ne pretjeruju. Neću ponovljati šta je napisano na tim sajtovima već ću vam reći kako je sa nama bilo.
Ja imam dva mei tai-ja, može se reći zimski i ljetni. Zimski je malo deblji  marke  Pixiekid, a drugi, ljetni, je Tabita.

Prednosti nosiljke su nesagledive ali sve zavisi od ličnih afiniteta. Prvo, što se mei tai-ja tiče idealan je jer su bebini kukići fiskirani. O načinima vezanja se možete informisati preko snimaka na oficijelnim sajtovima prodavača ili na you tube, od strane zadovoljnih mama. Drugo, beba je zadovoljna jer joj grijemo stomak (mei tai je spas kad su grčići u pitanju), a kasnije što vidi mamino lice. Ruke su nam slobodne kad nosimo bebu ovako, a i ona ima pregled okoline što je posebno raduje. Dalje, milion puta mi se desilo da prilikom šetnje beba zaspi u nosiljci, što znači da joj je udobno. Vrijeme nam nije predstavljalo nikakav problem. Kad su počele proljetne kiše i dalje smo svaki dan išli vani. Opterećenje za maminu kičmu je ravnomjerno raspoređeno tako da je moguće ići u duže šetnje.  Nosiljka je idealna stvar kad trebate trknuti do prodavnice, nabrzinu izaći iz auta a beba je sa vama i naposlijetku, ako se uzjoguni u kolicima. Nećete vjerovati ali uz malo prakse i diskretno dojenje je moguće u mei taiju. Eto,  ako ne vjerujete meni a vi pitajte dr Google-a.

 

Mei tai je najbolji poklon koji sam ikad zatražila!