Žena-gospođa *

Nakon objave jučerašnje Žene-gospođe, u inboxu nađem rekaciju jedne mame koja me pita “ a sta kad ti je drustvo sat vremena daleko, i jos sat vremena da se vratis bebiju.. koliko druzenja to dozvoljava, haa?“ i ja onda shvatim da sam sebično govorila iz svog 15-minuta-od-centra ugla.

Mame-ninje koje žive udaljene od svojih starih prijatelja (zbog preseljenja,npr.) i još pri tom su prinuđene da čekaju tate da se vrate sa posla da bi mogle da pričuvaju bebu, moraju biti puno kreativnije i fleksibilnije od nas običnih mama.

Nisam bila baš u takvoj situaciji ali pada mi nekoliko stvari na pamet.  Jednostavne su ali zahtjevaju jaku mentalnu snagu.

1. Kad beba spava, posvetite se sebi. Bilo to 20 minuta svaki dan ili cijelo bebeće spavanje par puta sedmično. To znači, nema spremanja, nema kuhanja. Nekad tv, nekad knjiga, nekad čapanje lica ili nogu, šta vam odgovara.

2. Koristite internet. Kad sam se porodila nedostajalo mi je društvo. Imala sam sreću da  se i moja dobra prijateljica koja živi u inostranstvu nalazila u istoj situaciji pa smo skajpale skoro svaki dan. Godilo je.

3. Koristite društvene mreže. Ako ste novi u gradu, prijateljstva se preko zajedničkih interesovanja mogu lako sklopiti. Ne garantujem da ćete naići na neke superkul likove i da će vas svi manijaci svijeta zaobići ali punoljetne ste. Malo raznolikosti nije na odmet:)

4. Upišite aerobik, strani jezik (ovo sam čula od jedne mame-ninje da je uradila i skidam joj kapu, pogotovo što je jezik njemački), šta god mislite da će vam koristiti i opustiti vas.

5. Koristite baka, tetka, strina servis.

6. Otiđite redovno na frizuru. Žene i kosa su u čudnoj sprezi.

Ako mi padne još nešto napamet, dopuniću spisak.

*replika

Advertisements

Žena-gospođa

Otvoreno ću da priznam da nema ništa ljepše od vremena provedenog sa bebom. Još otvorenije i glasnije ću da kažem da isto tako nema ništa ljepšeg od dobrog druženja sa prijateljima BEZ bebe. Da, na vrhu ima mjesta za dvoje:)

Kad sebi obećate da ćete imati jedan dan u sedmici u određeno vrijeme sa društvom koje vam odgovara gdje ćete otići bez bebe…smršaćete 5 kg za samo 10 dana. Dobro nećete, ali ćete se osjećati jednako dobro.

Pored toga što znam da je ovo dobra praksa za ubuduće, naletila sam i na članak koji govori o sličnoj stvari. Interesantno je da sam tek juče dala sebi a i tzv. odogovarajućem društvu , obećanje da ćemo se nalaziti jednom sedmično , a već danas sam naišla na taj članak. Taj sinhronicitet nije bezveze. Only me time mora biti dobar.  Neću više čapati vrijeme između nekih obaveza već molim lijepo, žena gospođa, sat vremena- sat vremena zarad mentalnog zdravlja. Moje i gotovo.

I da, evo tog članka

U susret bebi

Vrijeme provedeno sa bebom je neprocjenjivo…i brzo prođe…i uglavnom je zabavno. Uglavnom. Ima dana kad je bebara toliko naporna, dosadna i kenjkava da više ne znate šta ćete sa njom a ni sa sobom. Idealno bi bilo „uvaliti“ bebu babi, dedi, tetki  dok se vi konsolidujete da se ponovo uhvatite u koštac sa njom. Evenutalno se možete krvnički posvađati sa mužem zato što postoji i zato što je 8 sati bio uskraćen za bebino masiranje mozga. Oprobala i jedno i drugo. Prvo ima efekat anagletika koji brzo prođe, a poslije drugog će vam zasigurno trebati analgetik jer će vas glava boljeti od bespotrebne svađe (trebate biti uporni u svom „tisikriv“ stavu jer će vas to sigurno napuniti pozitvnom energijom i oraspoložiti bebu…da, baš).

Uglavnom, shvatim da je beba takva kakva jest i da jedino što mogu promjeniti je moj pristup. I oprobam ja danas nešto novo. Odlučim da se ne hvatam u koštac sa bebom već da joj se pridružim. I bilo je dobro. Napravili smo veći nered u kući nego što je bio ali ja nisam bila nervozna a bebu sam poštedila neporebnog kmeženja. Et’. Opet kažem, možda je ovo neka mati shvatila davnih dana ali ja tek danas, pa rekoh da vam javim.

Kad vam vire u šerpu…

A-ha! Evo teme za probleme.

Dojenje je nešto čega se onaj sebični, neiskusni, neporađajući dio planete ili gadi ili rastapa od nježnosti. Prizor majke razgolićenih grudi sa djetetom u naručju je nešto toliko prirodno za oba aktera ali ne i za okolinu. I da, sad dolazimo do problema. Okolina. Ko god da čini tu okolinu često zna da zadaje muke novopočenoj majci koja još ne vjeruje da se porodila i koja je pod pritiskom kako da hrani bebu i brine se o njoj.

Šta to okolina govori?

-Je li beba gladna?-

-Kad/koliko je jela?-

-Sigurno je gladna kad toliko plače.-

-Šta se zamaraš sa tim dojenjem (ionako nemaš dovoljno mlijeka).-

-Možda ti je slabo mlijeko-

-Nemaš dovoljno mlijeka.-

…i na kraju, kao šlag na sve, okolina mladoj mami kaže: „Nemoj sve primati k srcu. Nestaće ti mlijeko.“

Ajmo sad redom.

Kako neko tako glupo pitanje može postaviti? U redu ako pitate prekaljenu mamu koja već doji, ali tek porođenu ženu koja dođe kući…nije na mjestu. Sve znamo da ako smo se odlučile za dojenje, beba prvih sedmica uglavnom bude na dojci. Spava, sisa, spava, sisa. Mlijeka na sve strane. Normalno da nije gladna beba.

Kad/koliko je jela? I ovo mi je briljantno pitanje. Što to bilo koga osim majke treba zanimati? Obrazloženje na ovo pitanje se može naći u prethodnom odgovoru.

„Sigurno je gladna kad toliko plače.“ Ovo sam jednom čula od okoline dok sam se vraćala iz šetnje…bilo bi joj bolje (okolini, je l’) da su mi nešto opsovali nego ovakav komentar dali. Možda nisu mislili ništa loše ali…ovo reći. Neoprostivo.

„Šta se zamaraš tim dojenjem?“. Jer  tako želim i tako je majka priroda odredila. Ako ne možete da začepite usta bezobzirnoj okolini ovim sasvim dovoljnim razlozima ovdje imat 76 razloga zašto.  Među ovim razlozima će se ponuditi argument za sledeći komentar. Ne postoji loše mlijeko. Mlijeko je mlijeko, samo nek’ je majčino a da li ga ima dovoljno? Biće, samo se okružite pozitvnim ljudima.

p.s. ako spadate u majke koji iz nekog razloga nisu imale priliku da doje, ne dajte dojiljama da se umisle.  Otme se to nama vrlo lako 😀

Toy story

Danas nije lako biti roditelj. Nije stvarno. Pored, klasičnih, skoro starogčkih nedoumica koje svaki roditelj ima, današnji roditelji su izloženi još jednom mentalnom treningu – konzumerzimu.

Svi smo pod uticajem potrošačkog društva ali kada uđete u cipele mama i tata, stvari dodatno dobijaju na intenzitetu. Pošto samo govorim iz svog iskustva, tako ću i ovaj put. Radi se o igračkama i to igračkama za djecu do godinu dana.

Sva moguća literatura do koje sam mogla doći  kaže da je igra jako bitna za djecu kao i igračke sa kojima se igra. I tako ja u rijetkim trenucima kad sama idem u grad, umjesto da uradim nešto za sebe, uhvatim se u prodavnici igračaka ili butiku dječije odjeće. Odjeća može sačekati neki drugi članak ali igračke, bogami, ne mogu. Stvar je hitne prirode.

Trebalo mi je vremena i mislim da sam uspjela da se oduprem potrebi da kupujem igračke. Ovako je taj moj put izgledao.

Dakle, zateknem se u šarenoj prodavnici punoj igračka, pred policama za uzrast do godinu dana…i počnem da biram. Te uzeću ove, to mu je za motorički razvoj, te uzeću ovu, to mu podstiče inteligenciju,  a vidi ovo je ona što je reklamiraju, dabih na kraju, iznervirana, izašla praznih ruku. Ne bude mi čak ni drago što pare ne potrošim (pobogu, pa za svoje dijete se ne žali!). Dođem kući, kao najgora  mama  koja nije ništa kupila, nesretna što je glupa i neodlučna, kad, gle čuda, moju bebu baš briga za to. Njega zanima, recimo,  kutija od Pavlovićeve masti  i to svaki put kad se presvlači. Sreća, sreća, radost, je jedini opis koju ta kutija izaziva kod njega. I tako, malo po malo, dozovem se pameti i shvatim, da igračke  ne trebaju djeci već roditeljima. Neki psiholog bi rekao da sam krivicu što sam ostavila bebu kod kuće pokušala da kompenzujem kupovinom nečega za nju …ali koga briga. Neću da kupujem igračke.  Moje dijete silno raduju sledeće stvari: plastične zdjele (što veće to bolje,lavor je idealan), kutije raznih veličina, tubice od krema, privjesci za ključeve i ključevi, novine i papir bilo koje vrste, prekidači za svjetlo, daljinski, cjediljka, ladice, mrvice, čvorići, etikete, dugmići, trakice…i tako u nedogled. Sve mu je novo. Mali čovjek je na ovoj planeti tek deset mjeseci i normalno je da ga sve zanima. Treba imati na umu da su za tako malo djecu skoro sve stvari edukativne i da nema potreba bacati novac za igračke koje se tako nazivaju i za koje su stručnjaci potrvrdili da razvija već neku djetetovu sposobnost. Mnogi od tih stručnjaka su vjerovatno plaćeni upravo od strane industrije igračka.

Eto, i sad treba naći mjeru. Ne zatrpati dijete igračkama (jer to radi većina), a ne ostaviti ga samo sa šerpom i dugmadima (jer niste rob potrošačkog društva).

Kažem vam ja, danas nije lako biti roditelj.

Kad Vedrana vaspitava

Jedna je od onih čije pisanije redovno čitam. Bilo mi je interesantno da se dotakla ove teme, tj. djece. Vjerovatno je njen stav naveden u ovom članku neiscrpna tema za rasprave. Ja sam se trudila da  ne razmišljam o ovome  i još uvijek uživam u puzanju i gugutanju. Drago mi je što je moje dijete još uvijek fazi da samo pije mlijeko:) čuće se šta će biti kasnije.