U susret bebi

Vrijeme provedeno sa bebom je neprocjenjivo…i brzo prođe…i uglavnom je zabavno. Uglavnom. Ima dana kad je bebara toliko naporna, dosadna i kenjkava da više ne znate šta ćete sa njom a ni sa sobom. Idealno bi bilo „uvaliti“ bebu babi, dedi, tetki  dok se vi konsolidujete da se ponovo uhvatite u koštac sa njom. Evenutalno se možete krvnički posvađati sa mužem zato što postoji i zato što je 8 sati bio uskraćen za bebino masiranje mozga. Oprobala i jedno i drugo. Prvo ima efekat anagletika koji brzo prođe, a poslije drugog će vam zasigurno trebati analgetik jer će vas glava boljeti od bespotrebne svađe (trebate biti uporni u svom „tisikriv“ stavu jer će vas to sigurno napuniti pozitvnom energijom i oraspoložiti bebu…da, baš).

Uglavnom, shvatim da je beba takva kakva jest i da jedino što mogu promjeniti je moj pristup. I oprobam ja danas nešto novo. Odlučim da se ne hvatam u koštac sa bebom već da joj se pridružim. I bilo je dobro. Napravili smo veći nered u kući nego što je bio ali ja nisam bila nervozna a bebu sam poštedila neporebnog kmeženja. Et’. Opet kažem, možda je ovo neka mati shvatila davnih dana ali ja tek danas, pa rekoh da vam javim.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s