Povratak na posao

Neću pisati koliko se teško ili lako vratiti na posao. Opisaću dvije perspektive iz kojih sam ja posmatrala taj događaj.

Perspektiva 1

Za prvu perspektivu je zaslužna moja pokojna baba. Da. Nije greška. Baba. To je ona zbog koje sam pokrenula cijeli jedan blog. Eto, nije mogla a da ne uplete svoje prste i u ovaj. Dakle, moja baba, ona koja zna, je često pričala sa koliko muke je zaradila svoje penzije (a imala ih je iz tri države). Meni je ta priča bila interesatna kao priča, ništa posebno. Sve do sad.

Sad sam se sjetila priča o ustajanju u tri ujutro, pa navlačenju štrampli na čizme da se ne kližu jer je sve poledilo, pa o muži desetina krava na salašu na kojem je radila i ostalu naučnu fantastiku, iz mog, da izvinite, urbanog ugla. Pričala je ona i kako joj se „sisa upalila, pa malog  kod cura iz susjedne sobe ostavila, pa kako je pješke išla kod doktora…“ i da vam sad ne idem u detalje jer nema svako želudac za sve. Ta ista baba, koja se borila sa mastitisom, nije imala porodiljsko, već samo babine, je tad živjela sa djedom u iznajmljenom sobičku sa pelenama napravljenim od stare, tkane košulje. Nije imala mnogo ali je bila odlučna i išla ispred svog vremena.  Svoje dijete je ostavljala da bi išla raditi. To je ona baba feministkinja, koja nije čekala  muškarca da joj zaradi novac i koja je odlučila da može mnogo više ako izađe iz kuće. Otišla je čak u drugu državu čiji jezik nije govorila i tamo zaradila penziju koja joj je pod starost, kad je ostala sama,  mogla pružiti mnogo više od crkavice naših penzionera.

Drage moje mamite, kad je moja baba mogla u ono vrijeme da ostavi svoje dijete od par mjeseci da bi otišla raditi mnogo teže poslove nego mi danas možemo i zamisliti, e vala, možemo i mi. Uz sve pogodnosti koje danas imamo, nema mjesta razmaženosti – bebe će nas čekati poslije posla, a mi ćemo se bolje osjećati jer smo izašle iz kuće i na kraju, kvalitetnije ćemo provoditi vrijeme sa svojom porodicom. Da ćemo biti umorne, hoćemo. Da će nam nekad biti teško, sigurno hoće.  Ali rad je stvorio čovjeka, mora i ženu.

Perspektiva 2

Zamislite da ste nezaposlene.

Kako je meni bilo?

Mnogo lakše nego što sam zamišljala.

Sretan rad vam želim!

Advertisements

5 thoughts on “Povratak na posao

  1. Potpisujem gore navedeno. Meni je lakše od kako sam se vratila na posao, odmornija sam i organizovanija i više se igram sa bebom. Sada kada razmišljam kako to da imam više vremena za druženje sa bebom a nema me 8h, misllm da je fora u efikasnom iskorištavanju vremena. sve što uzmem vratim na nejgovo mjesto i još nešto posložim okolo i obrišem i nikada čišći stan. Peglam kada beba spava ujedno pravim ručak za sledeći dan…a tako sam se plašila povratka na posao

    • Drago mi je to čuti jer sam se ja na posao vratila prije 2 dana, zato će vjerovatno ova priča imati nastavak. Izgleda da nam je potrebna „konstrukcija“ dana oko koje ćemo se organizovati. Najteže je čekanje tog dana, a kad dođe – pih! 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s