Duhovna strana djece

SAMO ZA MAME SA DJECOM OD 2+

Kako tvoj jede?

Nikako. Zovemo ga isposnik. Hoda bos i neće da jede. Samo hljeb jede.

I moj isto! Eventualno kifle.

…i umače ga u vodu.

Hahaha! Ne vjerujem! I moj!

Evo ilustracije radi, mi smo jadni počeli da ručamo tako što ja odrežem po krišku hljeba svima i stavimo ih u krilo sebi da ovaj mali ne vidi hljeb ne bi li pojeo šta iz tanjira, pa krišom hljeb gricnemo po sistemu „vidi Bebo, golub“. K’o u zatvoru jbt jedemo hljeb krijući. Bila je ideja da mu damo paketić pun kifli jer se kiflama raduje kao da su Bog Otac lično. To je sreća neizmjerna. Kad mama ide iz kuće plaće se na sav glas OSIM ako mama obeća da ide po kiflu.

Još kad mi neko kaže „budi maštovita, smišljaj recepte“, opalila bih ga kutlačom  u cjevanici!  Počela sam jedino domaći hljeb da pravim, šta ću da bar aditive ne jede. Rezlutat toga je da je muž sa 100 prešao na 110 kg, a ovaj mali k’o Sv. Savo.

😀

Ima li kod vas isposnika?

Dojenje u javnosti

Dojenje u javnosti često nailazi na odbacivanje i dovođenje u pitanje majčine pameti i moralnih vrijednosti. Dojenje se tako iz ko zna kog razloga ubacuje u koš sa toplesom, pornografijom (ako je na slici)  i ostalim stvarima sa kojima uopšte nema veze. Neke države imaju čak i zakone kojima se reguliše, uglavnom odobrava, dojenje u javnosti. Da je u pitanju kontroverza, dokazao je i Facebook koji je uklanjanjem fotografija majki koje doje, izazvao burnu reakciju žena pa je potom te iste fotografije vratio. O  putu majki i žena koje su se borile za dojenje u javnosti može se pisati nadugačko i naširoko, pogotovo jer taj put još uvijek traje.

Zašto je potrebno podsticati majke da doje u javnosti i dizati svijest o hranjenju dojenčadi van kuće? Zato jer podržavanje dojenja u javnosti znači podržavanje dojenja uopšte. Ko ne podržava dojenje u javnosti, ne podržava dojenje.

Mame koje su dojile znaju o čemu pričam. Zamislite samo da izađete u šetnju sa bebom i da morate tempirati izlazak tako da se vratite kući prije nego što beba izgladni i postane mala sirena? Život ravan patnji.

Da je dojenje u javnosti potrebno podržavati jer mnoge majke nemaju ni volje ni želje u osjetljivom periodu nakon porođaja da se bore ne samo  sa pogledima koji osuđuju već i glasnim komentarima, potvrđuju akcije baby cafea, brestfeeding cafea i sličnih pro-dojenje akcija širom svijeta. Npr. udruženje Roda je nedavno organizovala brestfeeding cafe gdje su mame mogle podijeliti iskustva o dojenju, pitati šta ih zanima i naravno, dojiti. Kod nas, u Banjaluci, se u Dobar dan – centru za kreativan rast i razvoj mame mogu raskomotiti i edukovati na isti način. Za vrijeme obilježavanja Sedmice dojenja, mnoga udruženja i majke su organizovale dojenje u javnosti  ali bebe su gladne i mimo te jedne sedmice u avgustu 🙂 Svaka od nas  može i treba dati svoj doprinos onako kako najbolje zna i u skladu sa bebinim željama. Nekoj će ići lakše, nekoj teže, nekoj nikako. Možda će na kraju praksa da odradi svoje, baš kao kod ove mame 🙂

Kad vam vire u šerpu…

A-ha! Evo teme za probleme.

Dojenje je nešto čega se onaj sebični, neiskusni, neporađajući dio planete ili gadi ili rastapa od nježnosti. Prizor majke razgolićenih grudi sa djetetom u naručju je nešto toliko prirodno za oba aktera ali ne i za okolinu. I da, sad dolazimo do problema. Okolina. Ko god da čini tu okolinu često zna da zadaje muke novopočenoj majci koja još ne vjeruje da se porodila i koja je pod pritiskom kako da hrani bebu i brine se o njoj.

Šta to okolina govori?

-Je li beba gladna?-

-Kad/koliko je jela?-

-Sigurno je gladna kad toliko plače.-

-Šta se zamaraš sa tim dojenjem (ionako nemaš dovoljno mlijeka).-

-Možda ti je slabo mlijeko-

-Nemaš dovoljno mlijeka.-

…i na kraju, kao šlag na sve, okolina mladoj mami kaže: „Nemoj sve primati k srcu. Nestaće ti mlijeko.“

Ajmo sad redom.

Kako neko tako glupo pitanje može postaviti? U redu ako pitate prekaljenu mamu koja već doji, ali tek porođenu ženu koja dođe kući…nije na mjestu. Sve znamo da ako smo se odlučile za dojenje, beba prvih sedmica uglavnom bude na dojci. Spava, sisa, spava, sisa. Mlijeka na sve strane. Normalno da nije gladna beba.

Kad/koliko je jela? I ovo mi je briljantno pitanje. Što to bilo koga osim majke treba zanimati? Obrazloženje na ovo pitanje se može naći u prethodnom odgovoru.

„Sigurno je gladna kad toliko plače.“ Ovo sam jednom čula od okoline dok sam se vraćala iz šetnje…bilo bi joj bolje (okolini, je l’) da su mi nešto opsovali nego ovakav komentar dali. Možda nisu mislili ništa loše ali…ovo reći. Neoprostivo.

„Šta se zamaraš tim dojenjem?“. Jer  tako želim i tako je majka priroda odredila. Ako ne možete da začepite usta bezobzirnoj okolini ovim sasvim dovoljnim razlozima ovdje imat 76 razloga zašto.  Među ovim razlozima će se ponuditi argument za sledeći komentar. Ne postoji loše mlijeko. Mlijeko je mlijeko, samo nek’ je majčino a da li ga ima dovoljno? Biće, samo se okružite pozitvnim ljudima.

p.s. ako spadate u majke koji iz nekog razloga nisu imale priliku da doje, ne dajte dojiljama da se umisle.  Otme se to nama vrlo lako 😀